but they are lifeless, nonetheless.
ISKRENA PESMAO, sklopi usne, ne govori, cuti,Ostavi misli nek se bujno roje, I rec nek tvoja nicim ne pomutiBezmerno silne osecaje moje.Cuti, i pusti da sad zile mojeZabrekcu novim, zanosnim zivotom,Da zaboravim da smo tu nas dvojePred velicanstvom prirode; a potom,Kad prodje sve i malaksalo teloPonovo padne u obicnu camu, I zivot nov i nadahnuce celoNecujno, tiho potone u tamu, Ja cu ti, draga, opet reci tadaOtuznu pesmu o ljubavi, kakoCeznem i stradam i ljubim te, madaU tom trenutku ne osecam tako.I ti ces, bedna zeno, kao vazdaSlusati rado ove reci lazne, I zahvalices Bogu sto te sazda, I oci ce ti biti suzom vlazne.I gledajuci vrh zaspalih njivaKako se spusta nema polutama, Ti neces znati sta u meni biva, Da ja u tebi volim sebe sama,I moju ljubav naspram tebe, kad meObuzme celog silom koju ima, I svaki zivac rastrese i nadme, I osecaji navale ko plima.Za taj trenutak zivota i milja, Kad zatreperi cela moja snaga, Neka te srce moje blagosilja.Al' ne volim te, ne volim te, draga!I zato cu ti uvek nesto reci: cuti, Ostavi dusu nek spokojno sniva,Dok kraj nas lisce na drvetu zutiI tama pada vrh zaspalih njiva.Milan Rakic
Post a Comment
Posts
1 comment:
ISKRENA PESMA
O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.
Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,
Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,
Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.
I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.
I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,
I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.
Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!
I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.
Milan Rakic
Post a Comment